El-Mesed المسد · Khalid Abdullah al-Qahtani

تَبَّتۡ يَدَآ أَبِي لَهَبٖ وَتَبَّ ۝١

Neka propadnu ruke Ebu Lehebove, i propao je!

مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُ مَالُهُۥ وَمَا كَسَبَ ۝٢

Neće mu biti od koristi imetak njegov, a ni ono što je stekao,

سَيَصۡلَىٰ نَارٗا ذَاتَ لَهَبٖ ۝٣

ući će on, sigurno, u vatru rasplamsalu,

وَٱمۡرَأَتُهُۥ حَمَّالَةَ ٱلۡحَطَبِ ۝٤

i žena njegova što drvlje nosi;

فِي جِيدِهَا حَبۡلٞ مِّن مَّسَدِۭ ۝٥

o vratu njenu bit će uže od ličine usukane.